 |
| "Consience", Aleksandar Nedeljkov |
Posmatrajući bluz u kontekstu teritorijalne podele, ruralni bluz je uticao na sve druge vrste i stilove bluza.
Istoričari i muzikolozi se slažu da je „Mississippi Delta Blues“ najuticajnijih od svih vrsta. Objašnjenje zašto je to tako, lako je pronaći ukoliko se pogleda geografski položaj prostora delte Misisipija.
Delta Misisipija se prostire izmedju Viksburga (Vicksburg, Mississippi) na jugu, Memfisa i Tenesija (Memphis, Tennessee) na severu i graniči sa rekom Misisipi (Mississippi River) na zapadu i rekom Jazu (Yazoo River) na istoku.
Foto 4 "National Resonator Guitar"
Reč je prostoru prekrivenom plantažnim usevima riže, šećerne trske, indiga i pamuka kao primarnog useva. Na belačkim plantažama, u surovim uslovima, radili su crni ljudi, a delta Misisipija je bila prekrivena siromaštvom. Uobzirivši istorijske činjenice, jasno je zašto se baš ovo područje naziva “kolevkom bluza”.
Reč je prostoru prekrivenom plantažnim usevima riže, šećerne trske, indiga i pamuka kao primarnog useva. Na belačkim plantažama, u surovim uslovima, radili su crni ljudi, a delta Misisipija je bila prekrivena siromaštvom. Uobzirivši istorijske činjenice, jasno je zašto se baš ovo područje naziva “kolevkom bluza”.
Osobine ovog stila su da se bluz pesma izgovarala “od usta do usta”, linija se ponavljala, pevanje je ličilo na govor, a bilo je praćeno ritmičkim i perkusivnim sviranjem gitare, uglavnom u “Arpedjo” tehnici, pri čemu je zanemarivana tehnika udaranja ( Slap). Sukob ritmova je bio čest, sa izraženo snažnim vokalom.
Pri sviranju se često koristila i flaša, kojom se klizilo po žicama (Bottleneck Slide), pri čemu bi se pritiskalo više žica odjednom. Tako se dobijao zvuk koji je podsećao na ljudske glasove, čija je svrha bila da poveća dubinu osećaja koju je muzičar pokušavao izraziti u pesmi.
Foto "National Resonator Guitar"
Pored akustične gitare, mnogi muzičari su koristili i “Rezonantnu gitaru” (National Resonator guitar), zbog mnogo glasnijeg zvuka kojeg su na njoj dobijali.
Sekundarni instrumenti su bili harmonika, usna harmonika i bendžo.
Tekstovi su bili jednostavni, a pevači su im često dodavali reči i tako pravili neke svoje verzije iste pesme. Tematski su znali biti veoma lične prirode, ali su se uglavnom bavili temama težačkog života.
Najpoznatiji muzičari ovog područja su Čarli Patton (Charley Patton), koji se smatra za prvu “Delta Blues” zvezdu, a koji je često putovao u pratnji prijatelja i bluzera, San Hausa (Eddie „Son“ Haus).Vili Braun (Willie Brown), Robert Džonson (Robert Johnson), Išmen Brejsi (Ishman Bracey), Tomi Džonson (Tommy Johnson), Vili Braun (Willie Brown), Tomi Mekklinen (Tommy McClennan), Haolin Vulf (Howlin' Wolf) i Skip Džejms (Skip James) se smatraju najkreativnijim i najuticajnijim „Delta Blues“ muzičarima
Foto 6
 |
| "Polje pamuka", Aleksandar Nedeljkov |
Iako su mnogo poznatiji po svom radu u Čikagu i Detroitu, Madi Vaters (Muddy Waters), Haolin Vulf (Howlin' Wolf), i Džoni Li Huker (John Lee Hocker) su prve muzičke korake napravili upravo na delti Misisipija.
„Delta Blues“ je samo kratko vreme tokom 20-tih godina bila komercijalizovana, ali je tada nastupila Velika depresija, koja je uništila svaku mogućnost snimanja ploča. Smatra se da je tokom 30-tih godina poslednju priliku za snimanje Delta bluza imao Robert Džonson, i ti zapisi pripadaju poslednjim snimcima originalnog Delta bluza.
Misisipi Delta-bluz umetnici će naknadno biti priznati kao najveći uticaj na britansku bluz -rock eksploziju tokom 60-tih godina prošlog veka.
Foto - Dockery Farms - Mississipi„Moglo bi se reći da je sve počelo ovde“ – rekao je B.B.King, stojeći u blizini Dokeri farme, gde se snimao dokumentarni film „Dobro jutro, bluz“.
Dokeri farmu je 1895. godine osnovao Vil Dokeri (Will Dockery 1865-1936). Diplomirao je na Sveučilištu u Misisipiju, a potom kupio 40 km2 zemljišta s ciljem eksploatacije drveta. Vrlo brzo je uvideo plodnost kupljenog zemljišta i odlučio da ga raskrči i pretvori u plodne oranice. U to doba, cela površina je bila prekrivena divljim čempresima, gumijevcima, močvarama, komarcima i divljim zverima kao što su pantere i vukovi. Sistematskim radom, zemljište je bilo osušeno od močvara, raskrčeno i dizane su plantaže pamuka, što je privuklo crne radnike sa celog Juga.
Neki su bili putujući radnici, koji su selili od farme do farme, dok su drugi radili deo zemlje za deo useva. Dokerijev dobar odnos prema radnicima, poštene deobe useva i briga prema zdravlju radnika i njihovih porodica, privukla je mnoštvo ljudi, tako da se broj zaposlenih na farmi popeo sa par stotina, na par hiljada radnika.
Oko 1900. godine, Dokeri izgrađuje vlastitu prugu i spaja je sa železničkim sistemom u Rozdejlu i dolini Misisipi, zvanim „Žuti pas“. Tako je železnički transport bio obezbeđen od Jazu reke, protezao se dolinom Misisipija, a zbog svog kružnog toka je nazvan „Graševina“. Pored transporta, Dokeri je za svoje radnike i njihove porodice obezbedio škole, doktorske ordinacije, trgovine, poštu i dve crkve, a u radničkim kvartovima i mesta gde su se ljudi mogli družiti i zabavljati.
Posle 1890. godine, kada su meksički radnici doneli prve gitare, počelo je stvaranje novog bluza. Iako sam nije imao nikakve koristi od muzike svojih radnika, Dokeri je obezbedio muzičarima mogućnost putovanja i sviranja na raznim mestima, verujući kako je muzika bitna za sreću i zadovoljstvo ljudi na njegovim plantažama.
Foto - Dockery Farms - Mississipi
Migracija belih i crnih radnika stvorila je neku novu kulturu koja je, opet, stvorila novi bluz, a Dokeri farma je postala dom brojnim pionirima novog muzičkog pravca, među kojima su bili Henri Slon (Henry Sloan), Vili Braun, Tomi Džonson, Roubak Pap Stejpls (Roebuck "Pop" Staples), koji su zajedno živeli i učili svirati.
Prva zvezda bluza bio je Čarli Paton. Prema podacima Delta Stejt Univerziteta (Delta State University), Čarli Paton je s porodicom doselio na Dokeri farmu oko 1900. godine. Najveći uticaj na njegov stil muzike je imao stariji muzičar Henry Sloan. S obzirom da je 1920. godine na području okruga „Suncokret“ (Sunflower County) bilo oko 35 hiljada pripadnika crne populacije, nije bilo jednostavno postati centralna ličnost bluz muzike. Tokom tih godina, sredinom dvadesetih, to područje je postalo neformalni centar bluza, a Patonu, Viliju Braunu, Tomiju Džonsonu i Ediju San Hausu su se pridružili i mlađi muzičari uključujući Roberta Džonsona, Čestera Haolina Vulfa, Popsa i Haniboja Edvardsa (David "Honeyboy" Edwards). Svaki od njih je ponekad živeo na Dokeri farmi, a neki su tamo bili i trajno nastanjeni.
Pojavom prvih mesta za zabavu „Džukova“ (Juke Joints), mesta na kojima su radnici mogli piti pivo, družiti se, zabavljati i svirati, muzičarima sa Dokeri farme su se pridružili i Robert Džonson, Ilmor Džejms, Sani Boj Vilijamson i Haolin Vulf.
Pored manje ili više značajnih događaja u istoriji muzike, za razvoj muzike koju danas slušamo, najbitniji trenutak je bio onaj kada su svirači bluza sa Dokeri farme seli na voz i železnicom „Graševina“ otputovali na sever, gde su snimili svoje pesme i tako trajno uticali na razvoj popularne muzike u celom svetu.
Život na Dokeri farmi se počeo menjati kada je 1936. godine farmu nasledio Džo Rajs Dokeri (Joe Rice Dockery, 1906-1982). Uvođenjem mehanizacije u rad na farmi, ljudi su ostajali bez posla i u potrazi za boljim životom selili u veće gradove dalje na sever zemlje, a plantaže pamuka su pretvorene u plantaže kukuruza, riže i soje.
Današnji naslednici Dokeri farme su osnovali fondaciju za istraživanje Delta bluza, a objekti sa njihovog imanja su 2006. godine zavedeni u Nacionalnom registru istorijskih mesta (National Register of Historic Places). Danas je farma pod pokroviteljstvom džez instituta "Theolnious Monk", Univerziteta “Delta State”. I drugih kulturnih institucija.
Foto - Čarli Paton
Foto - Rozeta Paton s fotografijom svoga oca, Čarlija Patona
